Archives

Vodič kroz Beograd- Muzeji

Posted by on

Vodič kroz Beograd- Muzeji

 

O Srbiji kao o zemlji bez muzeja kruže price već neko vreme. Možda one nisu  toliko daleko od istine, ali u narednim redovima nastojaćemo da vas ubedimo kako svog prijatelja iz Holandije koji odseda u nekom apartmanu možete odvesti na neko mesto koje nije Kalemegdan ili Skadarlija. Takođe, za sve ljubitelje prirode tu je i mali podsetnik na mesto koje je tako blizu gradske vreve da ga često i previdimo.

 

Konak kneginje Ljubice

Konak se nalazi u ulici Kneza Sime Markovića. Po svom enterijeru i eksterijeru nimalo se ne razlikuje od tipične kuće devetnaestog veka u Srbiji.  Prvobitno zamišljen kao dvor sprske dinastije, zbog blizine turske teritorije nikada nije ispunio svoju svrhu- knez Miloš je jako kratko u njemu boravio, ali je on postao rezidencija knezu Mihajlu Obrenoviću, njegovom sinu. Konak je rađen po projektu Hadži Nikole Živkovića. Krajem dvadesetog veka konak zbog svog kulturnog i istorijskog značaja postaje muzej sa svojom stalnom postavkom „Enterijer beogradskih kuća 19. veka“. Od 1980. godine Konak poseduje stalnu postavku.

 

konak-kneginje-ljubice-beogradOd prostorija u klasičnom orijentalnom stilu poput kneginjine sobe, svečane prostorije koja je služila za prijeme, u konaku se mogu videti i saloni porodice Petković i kraljice Natalije namešteni u stilu Napoleona III koje odlikuje puno drvo i brokatom presvučeni kauči.Muzej poseduje značajne predmete i slike iz perioda dinastije Obrenović, poput broša kraljice Drage, čaše kneginje Ljubice,kao i mnogobrojnih portreta članova dinastije.

Radno vreme je utorkom, sredom i petkom od 11h do 17h, četvrtkom od 11h do 18h,  subotom od 12 do 20h i nedeljom od 10h do 14h.

 

Dom Jevrema Grujića

Pre nešto vise od godinu dana u Svetogorskoj 17. otvoren je Dom Jevrema Grujića, pod pokroviteljstvom Grada Beograda. Ovo je podosta jedinstvena  kuća-muzej umetnosti, diplomatije i avangarde, koji čuva umetničku kolekciju sakupljanu tokom dva i po veka tradicije ove diplomatske porodice. Posetioci mogu da vide dela poznatih  srpskih slikara: Steve Todorovića,  Paje Jovanovića, Uroša Predića,  Uroša Kneževića, Arsenija Petrovića, Zore Petrović, Ivana Tabaković, skulpture, stilski nameštaj, oružje iz Prvog i Drugog srpskog ustanka.  U domu Jevrema Grujića predstavljeno je i  delo Steve Todorovića, portret Kraljice Natalije, a koji neki autori nazivaju još i „srpskom Mona Lizom“. Jedan od najatraktivnijih eksponata je i pozlaćena škrinja od bronze i kristala, svadbeni dar Kralja Milana i Kraljice Natalije Obrenović porodici Ćurčić i najstarija venčanica u Srbiji iz 1856. godine.

Za one kojima ime Jevrem Grujić zvuči nepoznato, on je bio  državnik i diplomata čijom zaslugom je donet Prvi zakon o Narodnoj skupštini 1858. godine, temelј moderne demokratije. Bio je najznačajnija figura Svetoandrejske skupštine I pokretač srpskog liberalizma, koji je aktivno učestvovao u odlučujućim političkim događajima Srbije.

Radno vreme Doma Jevrema Grujića je četvrtkom i petkom od 15h do 20h, a vikendom od 11h do 16h.

 

Botanička Bašta

botanicka-basta-beogradJedno od lepših beogradskih oaza jeste i Botanička bašta koja se nalazi u samo centru grada.  Za osnivanje Botaničke bašte zaslužan je Josif Pančić, napoznatiji srpski botaničar, osnivač i prvi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, prema  ideji Pančića, 1874. godine osniva Baštu i dodeljuje joj plac na obali Dunava. Kako je reka plavila prostor i uništavala biljke, kralj Milan Obrenović 1889. godine poklanja Botaničkoj bašti imanje na sadašnjoj lokaciji. Posebnu vrednost beogradske Botaničke bašte čini Velika staklena bašta, koja je 1892. godine dopremljena iz Drezdena.

 

botanicka-basta-jevremovacU ovom prostoru smešteno je više od hiljadu tropskih, subtropskih i mediteranskih biljaka, sa retkim primercima sveta tropskih kišnih šuma i vodenih biljaka u postavkama Tropi u Beogradu i Vodena bašta. U jednom krilu su kaktusi, u ambijentu pustinje, peska i kamena. Za posetioice možda i najzanimljiviji deo vrta je i Japanski vrt,koji  u simboličnom rasporedu i harmoniji drevne istočnjačke tradicije kombinuje kamen, vodu i biljke.

U Botaničkoj bašti danas se nalazi više od 350 vrsta drveća, žbunja i zeljastih biljaka, ukupno više od 1500 primeraka. Pored biljaka na otvorenom i u staklenoj bašti, ovde je smešten i Herbarijum – jedna od najznačajnijih zbirki u Jugoistočnoj Evropi, koja čuva više od 180  biljaka, mahovina i algi.  Biblioteka „Jevremovca“ sa više od sedam hiljada knjiga jedna je od najstarijih i najbogatijih botaničkih biblioteka u ovom delu Evrope.

Radno vreme je svakog dana i vikendom isključujući praznike, od 9.00 do 19.00.

 

Beograd je prepun mesta koja tek čekaju da budu otkrivena, a zatim pokazivana turistima, samo je potrebno malo više istraživanja.  Nadamo se da smo vam ovom prilikom dali još neku ideju za kvalitetno provedeno vreme tokom narednih vikenda.

 

Vodič kroz Beograd: Koštunjak i Muzej istorije Jugoslavije

, , , Posted by on

 

Alternativne rute u Beogradu:
Koštunjak i Muzej istorije Jugoslavije

 

S obziroma na dolazak lepšeg vremena, ali i na večno vraćanje tema o staroj dobroj Jugi, mislimo da je vreme da ponudimo i dublje opišemo dva mesta koja jesu naočigled poznata. Košutnjak, jedno od najlepših izletišta Beograda, i Muzej istorije Jugoslavije, jedan od reprezentativnijh muzeja u Beograd, biće tema narednog posta.


Košutnjak

 

Košutnjak se nalazi u  neposrednoj blizini Topčiderskog parka, najstarijeg parka u Srbiji i nekadašnje  rezidencije Obrenovića -Miloševog konaka. Košutnjak se kao gusta i pretežno hrastova šuma prvi put spominje u spisima još 1831. godine. Odmah posle izgradnje Miloševog konaka knez Miloš Obrenović podiže ogradu oko šume, kako bi se zaštitila i kako bi se u njoj gajila divljač.  Košutnjak postaje bogato lovišteu drugoj polovini XIX veka , kojim se dobro upravljalo, ali samo u sklopu dvorskog kompleksa. Poznato je da su u to vreme sa knezom Milošem tuda lovili i pojedini strani konzuli (recimo engleski konzul u Beogradu, Lodžes). Od 1903. godine Košutnjak je otvoren za građane. Ograda je pred I svetski rat uklonjena, ali su od tada i košute, simbol ove šume, nestale. Ministarstvo građevina 1911. godine je uradilo projekat mreža puteva koji je kasnije i izveden. Time je uspostavljena kolska veza železničke stanice u Topčideru i širokog platoa na vrhu Košutnjaka. Na samom platou je tada postojalo i igralište za golf, kojeg danas više nema, ali je ostao restoran „Golf“.

Jedna od zanimljivosti jeste i da je  Košutnjak pred II svetski rat trebalo da postane i centar za skijaške skokove. skakaonica od 40 m visinepodignuta je1936.godine, po projektu inženjera Stanka Bloudeka. Ipak, zbog neodgovarajućih klimatskih uslova i nedovoljnog interesovanja, ona nikad nije korišćena, a tokom II svetskog rata je i uništena. Međutim, 1953. godine skakaonica je obnovljena, da bi 26. februara 1956. na njoj bilo održano prvo i poslednje beogradsko takmičenje u skijaškim skokovima, na kome je prisustvovalo više od dve hiljade gledalaca.

 

Knez Mihajlo

Verovatno najznačajnije istorijsko mesto u Košutnjaku je mesto ubistva kneza Mihajla Obrenovića, 10. juna (po crkvenom kalendaru 29. maja) 1868. godine u poslepodnevnim satima. Knez Mihajlo, sin kneza Miloša, prvi put je došao na vlast posle smrti brata Milana. Bio je knez Srbije od 1839. do 1842. godine. U avgustu 1842. Toma Vučić je podigao bunu i primorao ga da pobegne u Austriju. Na vlast je došao Aleksandar Karađorđević. Međutim, kada se Miloš Obrenović vratio u Srbiju 1858. godine, sa njim je došao i Mihajlo i prvobitno postao komandant vojske, a po smrti kneza Miloša ponovo stupio na presto 1860. godine. Osam godina kasnije ubijen je u atentatu.

 

Tu su i neki noviji spomenici istorije. Na samom ulazu u Košutnjak iz pravca Topčidera posle podvožnjaka, nalazi se spomen obeležje na mestu krvavog sukoba beogradskih studenata i policije 8. septembra 1940. godine.  Preko puta resetorana „Golf“ (ul. Kneza Višeslava 23) nalazi se spomen česma koja svedoči o otmici bivšeg Predsednika predsedništva Republike Srbije Ivana Stambolića, 24. septembra 2000. godine.

 

Muzej istorije Jugoslavije

muzej-istorije-jugoslavije

muzej istorije Jugoslavije

Muzej istorije Jugoslavije nastao je 1996. godine spajanjem Muzeja 25.maj, Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Prostor koji mu je neposredno pripao danas obuhvata deo bivšeg rezidencijalnog kompleksa Josipa Broza Tita u Beogradu sa objektima: Kuća cveća, Muzej 25. Maj i Stari muzej.  Prvih godina od osnivanja, usled perioda tranzicije u zemlji, Muzej istorije Jugoslavije nije imao velikih mogućnosti za  stručnu delatnost i tek od 2000. godine intezivira aktivnosti koje se prvo ogledaju u zapaženim gostujućim izložbama. Nakon sedamnaest godina  rada Muzej istorije Jugoslavije je proglašen Ustanovom kulture od nacionalnog značaja 2013.godine.

titov grob, kuca cveca

Delatnost se razvijala kroz upoznavanje javnosti sa fondovima i sadržajima, kao i kroz razne vidove problematizacije jugoslovenske istorije. Kao zapaženije suizložbe: Ponestajanje; Do, ut des: Svet od srebra; Lovačko oružje; Smrt u trezoru; Zlatni album; Joko – Lenon – Tito; Poslednja mladost u Jugoslaviji; Tehnika narodu; Carski darovi; Jugoslavija od početka do kraja; Velika iluzija; Umetnost i vlast; Nikad im bolje nije bilo?; Dizajn za novi svet; Ko je soko-taj je Jugosloven i mnoge druge. Muzej istorije Jugosllavije  je  2015. godine  ugostio gostujuću izložbu Ruska avangarda u Beogradu, koju je za dva meseca videlo 24.000 posetilaca.

Još od decembra 2016. godine  izložba ,,Jugo, moja Jugo“  , gastarbajterske priče, o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj, otvorena je u Muzeju istorije Jugoslavije. Izložba je deo šireg istraživačkog projekta koji je povezan sa dva značajna datuma: 50 godina od potpisivanja Sporazuma o angažovanju radne snage sa Austrijom 1966. i sa Nemačkom 1968. godine. Izložba će biti otvorena do kraja maja ove godine.

S obziorom na nestabilno nebo u  toku proleća Košutnjak i Muzej istorije Jugoslavije predstavljaju alternative za svaku vremensku priliku. Nadamo se da ćete predstojeće dane iskoristiti na najbolji način!

 

Najava dešavanja u Beogradu za april 2017

, , , , Posted by on
Beograd-desavanja

Najava dešavanja u Beogradu za april 2017

 

Za sve koji su sa nestrpljenjem čekali prolazak zime dobra vest je da je proleće stiglo 20. marta u tačno 11 sati i 28,6 minuta. Proleće , pored lepog vremena, donosi i mnogo veći izbor kulturnih dešavanja na otvorenom pa je sada pravo vreme da se informišete šta će tačno Beograd ovog meseca imati da ponudi.

Bioskop

Od srede 5. aprila u Cineplexxu  premijerno će biti prikazan film „Koliba“. Film je zasnovan na  istoimenom bestseleru koji je prodat u više od pet miliona primeraka. „Koliba“ je priča o ocu čiju je ćerka Misi oteta i ubijena tokom porodičnog izleta. Jedino što je ostalo, krvavu haljinicu, policija je pronašla u napuštenoj kolibi u divljini Oregona. Četiri godine kasnije ožalošćeni Mack prima čudnu poruku, poziv da poseti onu istu kolibu. Okleva, no ipak odlazi i doživi susret sa samim Bogom ili, tačnije, sa Svetim Trojstvom prikazanim u liku krupne vesele crnkinje Elousie (Otac), fizički ne osobito privlačnog nižeg muškarca arapskih crta lica (Sin) i nežne Azijke Saraiu (Veti duh).

U bioskopima  je film „Američka draga“, drama koja prati avanturu američke tinejdžerke Star. Film je dobio Nagradu žirija u Kanu 2016. godine. Star potiče iz problematične porodice i, nemajući šta da izgubi, pridružuje se ekipi putujućih prodavaca, koji nude novine od vrata do vrata. Očekivano ili ne, ona zatiče sebe u vihoru žurki, izvrdavanja pred zakonom i mladalačke ljubavi.Premijer je 30. marta.

Za one koji vole naučnu fantastiku i komediju od 23. marta u bioskopima se prikazuje film  ,, Moćni rendžeri“. Film govori o pet običnih tinejdžera koji  moraju da postanu neka vrsta superheroja kada saznaju da je njihov mali grad Angel Grove zajedno sa svetom na ivici uništenja jer mu preti invazija vanzemaljaca.

Jedna od novosti u bioskopskoj ponudi Beograda je i Cineplexx Big Beograd koji će biti otvoren u četvrtak, 20. aprila, u okviru tržnog centra Big Fashion. Bioskop Cineplexx Big Beograd imaće osam sala, ukupni kapacitet od 1.300 mesta i prostiraće se na površini od 3.000 m². Pored fantastičnih 4K projektora, sve sale će biti u potpunosti digitalizovane i opremljene vrhunskom Real D 3D tehnologijom.

Pozorište

U  Pozorištu 212 će se 20.i 21. aprila prikazivati pretpremijera i premijera predstave ,,Ljubav ljubav ljubav“.

Festivali

Još od 24. marta u Beogradu, u parku Manjež, traje izložba cveća „Sunce i cveće“. Udruženje uzgajivača i ljubitelja cveća Srbije organizuje tradicionalni prolećni sajam u Beogradu na kom će se predstaviti oko 40 izlagača iz cele Srbije.Izložbeni prostor popularnog parka istovremeno će biti i prodajni tako da će za vreme izložbe biti prilike da se kupi najlepše i najkvalitetnije cveće, višegodisnje biljke, lukovice, kaktusi, grnčarija. Izložba  „Sunce i cveće“ traje do 2. aprila, a  biće otvorena svakog dana od 9.00 do 19.00.

Jedna od tradicionalno najposećenijih manifestacija u Beogradu – 53. Međunarodni salon automobilabiće održan od 24. marta do 2. aprila na Beogradskomsajmu. Prati ga već tradicionalno, u svom 11. izdanju, Međunarodni sajam motocikala Motopassion.  Posetiocima će se predstaviti više od 410 izlagača iz tridesetak zemalja, 34 automobilska brenda i 10 brendova proizvođača lakih privrednih vozila, 36 brendova motocikala, ATV i ostalih motornih vozila. Za sve koji su zainteresovani na raspolaganju im je čak 10 sajamskih hala Beogradskog sajma, ukupno više od 41.000 m2 izložbenog prostora.Manifestacije se za posetioce otvaraju svakog dana u 10 časova. Radno vreme je do 20 časova, osim poslednjeg dana, 2. aprila, kada se sajam zatvara u 19 časova.

Festival  ,,Aprilski susreti 2017“ biće održan od 3. do 6. aprila u SKC-u. Slogan ovogodišnjeg festivala je „Avangardne prakse“.Koncept ovogodišnjeg festivala usmeren je na avangardne prakse kroz savremene izvođačke umetnosti i u duhu je proslave 100 godišnjice dadaizma.U okviru filmskog programa „Rane avangardne prakse na filmu – posvećeno Branku Vučićeviću“ publika će moći da vidi deset filmskih ostvarenja.  Ulaz na sve programe je slobodan.

Koncerti

U nedelju, 2. aprila od 20.30, u Dvorani Doma sindikata nastupiće Queen Real Tribute uz simfonijski orkestar i hor. Legendarna grupa Queen ove godine slavi 40 godina od izlaska albuma „News of the World“ na kome se nalaze dva velika hita – „We Are The Champions“ i „We Will Rock You“.

U čast osamdesetog rođendana američkog kompozitora Filipa Glasa, u sredu 5. aprila u Kolarčevoj zadužbini biće održan koncert pod nazivom ,,Dreaming Awake“. Od 20 časova, na sceni Velike dvorane, nastupiće poznate umetnice, pijanistkinje Branka Parlić, Nada Kolundžija i Nataša Penezić sa gostima – pijanistkinjom Katarinom Radovanović Jeremić i grupom “Ljubičice”.

Posle sjajnih nastupa u Beogradu, Parov Stelar, osnivač elektro svinga, muzički producent i najuspešniji austrijski internacionalni umetnik, u okviru svetske turneje pod nazivom “Burning Spider Tour” nastupiće u Hali Sportova na Novom Beogradu, 8. aprila 2017. godine.Njegova muzika nalazi se u brojnim filmovima, TV emisijama i reklamama, a jedinstveni zvuk, specifični pristup muzičkoj produkciji i neobična kombinacija muzičkih žanrova  ga čine  internacionalnom zvezdom.

Za najmlađe

Izložba ilustracija Dušana Pavlića ,,Stilske igre” održaće se od 28. marta do 19. aprila u Galeriji ,,Atrijum” Biblioteke grada Beograda. Na izložbi će moći da se vidi preko 60 odabranih ilustracija velikog formata iz nagradenih knjiga ,,Stilske igre”, koje je napisao Simeon Marinković, a ilustrovao Dušan Pavlić, jedan od najboljih srpskih ilustratora. Izložbu će otvoriti Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda.

U nedelju 2.aprila u Muzeju Afričke umetnosti od 11h održava se kreativna radionica za decu u “mini-ateljeu” na prvom spratu Muzeja, a istovremeno za sve odrasle posetioce odvija se kustosko vođenje kroz aktuelnu muzejsku izložbu u maloj galeriji u prizemlju Muzeja.

Za kraj jedna radosna vest za sve koji  su želeli da posete Beli dvor. Dvorski kompleks u Beogradu otvoren je za turističku sezonu 2017. od 1. aprila do 31. oktobra. Uz pratnju profesionalnih turističkih vodiča, posetioci imaju priliku da obiđu dvorski park, Kraljevski dvor, Beli dvor i dvorsku crkvu Svetog Andreja Prvozvanog. Turistička organizacija Beograda (TOB) organizovaće posete kraljevskim dvorovima svake subote i nedelje do 31. oktobra u dva redovna termina, od 11.00 i od 14.00, uz mogućnost organizacije grupnih poseta tokom radnih dana uz prethodnu najavu.

Vodič kroz Beograd: Avala i Dunav

, , , Posted by on

Alternativne rute u Beogradu: Avala i Dunav

 

Donekle je kliše reći da se najlepša mesta jedne turističke destinacije kriju daleko od zvaničnih mapa, ali bez obzira na to u slučaju Beograda kliše je tačan. Ono što ćemo vam predložiti ovde jesu dve varijante malo drugačije avanture u Beogradu. Prvo, daćemo vam nekoliko razloga zašto neizostavno morate posetiti Avalu, a zatim i predložiti kako da najbolje uživate u Dunavu, jednom od navećih aduta koje Beograd  ima.
 

Vodič kroz Beograd: Avala

 
Avala je jedan od najlepših prirodnih dragulja Beograda, a kao i većina turističkih dragulja u Srbiji pomalo je zapuštena i nedovoljno je iskorišćen njen pun turistički  potencijal.  Planina Avala, visoka svega 511 metara, udaljena je od centra Beograda 18 km. Knez Miloš je još 1859. godine doneo odluku da se Avala zagradi. Godine 1936. je ona postala i nacionalni park. Krajem 2007. godine Skupština grada Beograda je proglasila Avalu zaštićenim prirodnim dobrom.  Avala je dom preko 600 biljnih vrsta, neke od njih su i zaštićene kao prirodne retkosti poput zlatana, zelenike i zanoveta. Takođe, ovde su mogu naći i mnoge lekovite biljke, mnoge ptice i životinje (poznata je priča o vrapcima koji su tokom bombardovanja 1999. godine  emigrirali na Avalu), ali su zanimljiva i ležišta mineralnih sirovina još iz antičkog i preantičkog doba.

 

vodic kroz beograd

 

 

 

Pored billjnog i životinjskog sveta tu su i spomenici koji definitivno zavređuju veliku pažnju, prvenstveno njihovim značajem za istoriju srpskog naroda.  Prvo, tu je Spomenik neznanom junaku, mauzolej monumentalnih dimenzija koji je delo vajara Ivan Meštrovića. Spomenici neznanim junacima su postalli česti u Evropi nakon Prvog svetskog rata. Na vrhu Avale  je 1922. godine po želji kralja Aleksandra Karađorđevića podignut kameni spomenik na mestu groba nepoznatog palog borca iz Prvog svetskog rata.  Na mestu na kom se sada nalazi spomenik se nekada nalazio srednjovekovni grad Žrnovo. Spomenik je postavljen na vrhu brega, do njega se dolazi dugim stepenicama koje vode do dva ulaza u grobnicu . Građen je od crnog jablaničkog granita, a koncipiran je u klasičnoj formi mauzoleja sa uvećanim sarkofagom na vrhu.  S obe strane ulaza postavljene su četiri granitne figure žena (karijatide) u narodnim nošnjama jugoslovenskih naroda. Zanimljivost je  i da je granit bio dopreman iz malog mesta u okoline Mostara, u Bosni i Hercegovini. Danas muku muči sa problemima poput osvetljenja, ali i dalje predstavlja  spomenik kulture koji vredi posetiti.  U neposrednoj blizini je i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima koji su tu doživeli avionski udes 19. oktobra 1964.

vodic kroz beograd avalski toranj

Čuveni Avalski toranj je bez dileme  jedan od zaštitnih znakova Beograda. Putnici koji  bi prilazili Beogradu znali su da su na dobrom smeru onog trenutka kad bi ugledali toranj. Avalski toranj sa 204 metra je najviša građevina na Balkanu. Podignut 1965. godine, a porušen 1999. tokom NATO bombardovanja predstavlja remek delo arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića. Toranj  je obnovljen pre 6 godina, identičnog izgleda kao nekada, uz jednu  izmenu: metar je viši. Jedan od najlepših TV predajnika u Evropi je jedini toranj koji je za presek imao jednakostranični trougao  koji je simbolisao srpski tronožac za sedenje. Još 2005. godine doneta je odluka da se ovaj simbol Beograda obnovi , a svečano je otvoren tek 2009. zbog kašnjenja u radovima  ali i nepogodnih vremenskih uslova. Toranj trenutno ima dva lifta, restoran na 119. spratu i vidikovac na 112. spratu. Zanimljivost je i to da je do rušenja Svetskog trgovinskog centra  9. septembra 2011. godine Avalski toranj bio najviši srušeni objekat na svetu. Toranj godišnje poseti oko 16000 ljudi, ali se procenjuje  da bi taj broj mogao biti veći ako bi se ponuda kompleksa proširila.

Na vrhu Avale nalaze se ugostiteljski objekt hotel ,,Avala”, planinarska kuća ,,Mitrovićev dom” i studentsko odmaralište “Čarapićev brest”.  Hotel ,,Avala“  je sagrađen prema nacrtu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog pre više od 80 godina.  Na severnoj strani , pored stepeništa nalaze se i dve sfinge koje su rad takođe ruskog vajara Vladimira Zagornjuka. Hotel nije kategorisan i radi od 9 do 17 časova. Planinska kuća ,,Mitrovićev dom“   je prvi planinarski dom na Avali, zaštićen je kao spomenik kulture  još  1981. godine , a pre 3 godine je njegov deo izgoreo u požaru. Dom je dobio naziv po Dušanu Špirti Mitroviću, lekaru i dobrovoljcu na solunskom frontu. Do kraja ove godine bi trebala da bude  gotova njegova renovacija.  Na severnoj strani planine pre više od 50 godina podignut je restoran ,,Čarapićev brest“. Objekat je teško pristupačan zimi, ali zato tokom leta i proleća često bude prepun. Renoviran je pre 13 godina, a u njemu je mogućei prenoćiti. U podnožju Avale su i motel  ,, 1000 ruža”, pansion  ,,Beograd”, restorani ,,Lipovica”, ,,Lovački sastanak” i drugi.

Za sve one kojima ovo nije dovoljna preporuka za dolazak na Avalu: ako ste vešti u orijentaciji možete pronaći i jezero na kom je snimana čuvena scena iz filma ,,Maratonci trče počasni krug“.

 

Vodič kroz Beograd: Dunav

Druga tura i doživljaj koji bismo vam preporučili jeste krstarenje Dunavom. Ova reka je samo naizgled mirna, ali je izuzetno moćna. Na njenim obalama  nalaze se tvrđave, zamkovi, mostovi pomoću kojih Dunav priča istoriju jednog dela Evrope. Na brodu možete sesti i popiti piće, ili, jednostavno, samo stajati i uživati u onome što Beograd nudi. Tokom krstarenja ćete imati priliku da vidite Konjsko ostrvo, Veliko Ratno ostrvo, Nebojšinu kulu, Akvatorijumi Kalemegdan. Tokom celog putovanja, profesionalni vodič će vas upoznavati sa istorijom i kulturom naše prestonice. Na internetu možete naći najrazličitije ponudekrstarenja  koje vam za skromnu količinu novca nude doživljaj Dunava,  Save  i Beograda  kakav do tada niste imali.

 

vodic-kroz-beograd-dunav

 

U popularnoj psihlogiji dosta je česta sledeća tvrdnja:  da biste zaista upoznali neku osobu potrebno je da je vidite iz različitih uglova i u različitim situacijama, ne nužno samo u onim koje su vam najpristupačnije. Možda je tako i sa Beogradom. Njegove prave mirise, boje i ljude nikada neće zaista videti šetajući samo Knez Mihajlovom.  Izađite iz okvira i krenite u avanturu koju ovaj grad na svakom koraku nudi.

 

Alternativna ruta

, , Posted by on
beograd-alternativna-ruta

 

Alternativna ruta

 

Alergija od koje  boluje svaki  grad sa prepoznatljivim spomenicima, ulicama i simbolima jeste što se on u očima turista  jako lako svede samo na to…

beograd-panorama

 

Pariz tako postane samo Ajfelova kula, Rim samo Koloseum  što prouzrokuje da domaćini u gradu prevrću očima na naivne turiste koji jure da slikaju još jednu u nizu istih fotografija Krivog tornja u Pizi. To samo po sebi nije problematično, ali često se pravi duh grada i vredni delovi njegove istorije ne nalaze na onim mestima koja vam preporuče u turističkoj agenciji. U potrazi za mestima koja Beograd skriva od turista u apartmanima dajemo nekoliko predloga.

 

Kula koja se nalazi na brdu Gardoš  u Zemunu predstavlja jedno od takvih mesta. Ona stoji kao podsetnik jednog carstva koje je nestalo, a za sobom je ostavilo kulu visoku 36 metara koja  služi kao jedan od retkih vidiokovaca u Beogradu.  Ova kula ima burnu istoriju.  Nastala je kao jedan od načina obeležavanja 1000 godina od doseljavanja  Mađara u Panonsku niziju,  1919. godine  je  korišćena od strane austrougarskih vojnika,  a bila je i umetnički atelje. Kula je sada zapuštena, ali se u njenoj okolini nalazi veliki broj restorana i kafana što može biti dobar podsticaj za prelaženje reke i dolazak u Zemun.

 

U gradu u kom dva najveća muzeja (Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti) ne rade predložiti posetu muzeju zvuči dosta neobično. U Krunskoj broj 51 se nalazi prvi tehnički muzej u bivšoj  Jugoslaviji- Muzej Nikole Tesle.  Nastao je nakon dolaska 60-ak paketa iz Amerike u kojima se nalazila zaostavština našeg velikog uma. Samo u ovom muzeju se može naći privatna i originalna zaostavština Tesle koja uključuje preko 1000 planova, crteža i originalnih dokumenata. Posetioci mogu videti i dokumentarni film na engleskom i srpskom o Tesli. Ture sa vodičem počinju početkom svakog sata, a radno reme muzeja je od 10h do 18h.

 

Za sve one koji vole istorijske intrige i zavrzlame pravo mesto za posetu predstavlja Beli dvor na Dedinju. Njegovu gradnju je započeo kralj Aleksandar Karađorđević koji je ubijen neposredno nakon toga u Marseju,  a dovršio  njegov brat knez Pavle koji je bio zadužen za prefinjenost i dobar ukus dekoracija dvora. On je dvor ispunio skupocenim umetničkim delima i knjigama, ali je dvor doneo lošu sreću i njemu- proteran je sa trona 1941. godine. Nakon toga dvor je imao još dva stanara: maršala Josipa Broza Tita i  Slobodana Miloševića.  Delovi dvora koji naviše privlače pažnju su podrum i Soba šapata. U podrumu se nalaze različite prostorije za zabavu, po uzoru na Kremlj, dok je Soba šapata bila poznata po tome što nakon okretanja ključa počinje da radi fontana koja ometa potencijalne  prisluškivače. Tu su takođe  i Zlatni salon, biblioteka sa preko 16 hiljada naslova, vinski podrum i dvorska kapela. Šansa za posetu ovom izvanrednom kompleksu zanimljivih stanara se pruža svakog vikenda do sredine okobra, a potrebno je samo obratiti se Turističkom centru u Knez Mihajlovoj.

beli-dvor-beograd

beli-dvor-beograd

Beograd sa svojom predugom i nikad dosadnom istorijom, raznolikošću delova grada i ljudi može da pruži najrazličitija iskustva  turistima koji usled nedostatka informacija ostaju uskraćeni za potpun doživljaj. Doći u Beograd i obići samo Skadarliju i Kalemegdan treba da bude nedopustivo, a  dobru pomoć u tome predstavlja i nekoliko grupa mladih ljudi koji organizuju malo drugačije ture  prestonice, gde se akcenat stavlja na galerije, malo poznate kafiće i širi centar grada. Zato, sedite, izguglajte i nakon dolaska u svoj apartman krenite u istraživanje grada koji ima da ponudi mnogo više od jedne glavne ulice i neke tvrđave.