Archives

Vodič kroz Beograd: Koštunjak i Muzej istorije Jugoslavije

, , , Posted by on

 

Alternativne rute u Beogradu:
Koštunjak i Muzej istorije Jugoslavije

 

S obziroma na dolazak lepšeg vremena, ali i na večno vraćanje tema o staroj dobroj Jugi, mislimo da je vreme da ponudimo i dublje opišemo dva mesta koja jesu naočigled poznata. Košutnjak, jedno od najlepših izletišta Beograda, i Muzej istorije Jugoslavije, jedan od reprezentativnijh muzeja u Beograd, biće tema narednog posta.


Košutnjak

 

Košutnjak se nalazi u  neposrednoj blizini Topčiderskog parka, najstarijeg parka u Srbiji i nekadašnje  rezidencije Obrenovića -Miloševog konaka. Košutnjak se kao gusta i pretežno hrastova šuma prvi put spominje u spisima još 1831. godine. Odmah posle izgradnje Miloševog konaka knez Miloš Obrenović podiže ogradu oko šume, kako bi se zaštitila i kako bi se u njoj gajila divljač.  Košutnjak postaje bogato lovišteu drugoj polovini XIX veka , kojim se dobro upravljalo, ali samo u sklopu dvorskog kompleksa. Poznato je da su u to vreme sa knezom Milošem tuda lovili i pojedini strani konzuli (recimo engleski konzul u Beogradu, Lodžes). Od 1903. godine Košutnjak je otvoren za građane. Ograda je pred I svetski rat uklonjena, ali su od tada i košute, simbol ove šume, nestale. Ministarstvo građevina 1911. godine je uradilo projekat mreža puteva koji je kasnije i izveden. Time je uspostavljena kolska veza železničke stanice u Topčideru i širokog platoa na vrhu Košutnjaka. Na samom platou je tada postojalo i igralište za golf, kojeg danas više nema, ali je ostao restoran „Golf“.

Jedna od zanimljivosti jeste i da je  Košutnjak pred II svetski rat trebalo da postane i centar za skijaške skokove. skakaonica od 40 m visinepodignuta je1936.godine, po projektu inženjera Stanka Bloudeka. Ipak, zbog neodgovarajućih klimatskih uslova i nedovoljnog interesovanja, ona nikad nije korišćena, a tokom II svetskog rata je i uništena. Međutim, 1953. godine skakaonica je obnovljena, da bi 26. februara 1956. na njoj bilo održano prvo i poslednje beogradsko takmičenje u skijaškim skokovima, na kome je prisustvovalo više od dve hiljade gledalaca.

 

Knez Mihajlo

Verovatno najznačajnije istorijsko mesto u Košutnjaku je mesto ubistva kneza Mihajla Obrenovića, 10. juna (po crkvenom kalendaru 29. maja) 1868. godine u poslepodnevnim satima. Knez Mihajlo, sin kneza Miloša, prvi put je došao na vlast posle smrti brata Milana. Bio je knez Srbije od 1839. do 1842. godine. U avgustu 1842. Toma Vučić je podigao bunu i primorao ga da pobegne u Austriju. Na vlast je došao Aleksandar Karađorđević. Međutim, kada se Miloš Obrenović vratio u Srbiju 1858. godine, sa njim je došao i Mihajlo i prvobitno postao komandant vojske, a po smrti kneza Miloša ponovo stupio na presto 1860. godine. Osam godina kasnije ubijen je u atentatu.

 

Tu su i neki noviji spomenici istorije. Na samom ulazu u Košutnjak iz pravca Topčidera posle podvožnjaka, nalazi se spomen obeležje na mestu krvavog sukoba beogradskih studenata i policije 8. septembra 1940. godine.  Preko puta resetorana „Golf“ (ul. Kneza Višeslava 23) nalazi se spomen česma koja svedoči o otmici bivšeg Predsednika predsedništva Republike Srbije Ivana Stambolića, 24. septembra 2000. godine.

 

Muzej istorije Jugoslavije

muzej-istorije-jugoslavije

muzej istorije Jugoslavije

Muzej istorije Jugoslavije nastao je 1996. godine spajanjem Muzeja 25.maj, Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Prostor koji mu je neposredno pripao danas obuhvata deo bivšeg rezidencijalnog kompleksa Josipa Broza Tita u Beogradu sa objektima: Kuća cveća, Muzej 25. Maj i Stari muzej.  Prvih godina od osnivanja, usled perioda tranzicije u zemlji, Muzej istorije Jugoslavije nije imao velikih mogućnosti za  stručnu delatnost i tek od 2000. godine intezivira aktivnosti koje se prvo ogledaju u zapaženim gostujućim izložbama. Nakon sedamnaest godina  rada Muzej istorije Jugoslavije je proglašen Ustanovom kulture od nacionalnog značaja 2013.godine.

titov grob, kuca cveca

Delatnost se razvijala kroz upoznavanje javnosti sa fondovima i sadržajima, kao i kroz razne vidove problematizacije jugoslovenske istorije. Kao zapaženije suizložbe: Ponestajanje; Do, ut des: Svet od srebra; Lovačko oružje; Smrt u trezoru; Zlatni album; Joko – Lenon – Tito; Poslednja mladost u Jugoslaviji; Tehnika narodu; Carski darovi; Jugoslavija od početka do kraja; Velika iluzija; Umetnost i vlast; Nikad im bolje nije bilo?; Dizajn za novi svet; Ko je soko-taj je Jugosloven i mnoge druge. Muzej istorije Jugosllavije  je  2015. godine  ugostio gostujuću izložbu Ruska avangarda u Beogradu, koju je za dva meseca videlo 24.000 posetilaca.

Još od decembra 2016. godine  izložba ,,Jugo, moja Jugo“  , gastarbajterske priče, o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj, otvorena je u Muzeju istorije Jugoslavije. Izložba je deo šireg istraživačkog projekta koji je povezan sa dva značajna datuma: 50 godina od potpisivanja Sporazuma o angažovanju radne snage sa Austrijom 1966. i sa Nemačkom 1968. godine. Izložba će biti otvorena do kraja maja ove godine.

S obziorom na nestabilno nebo u  toku proleća Košutnjak i Muzej istorije Jugoslavije predstavljaju alternative za svaku vremensku priliku. Nadamo se da ćete predstojeće dane iskoristiti na najbolji način!

 

Vodič kroz Beograd: Avala i Dunav

, , , Posted by on

Alternativne rute u Beogradu: Avala i Dunav

 

Donekle je kliše reći da se najlepša mesta jedne turističke destinacije kriju daleko od zvaničnih mapa, ali bez obzira na to u slučaju Beograda kliše je tačan. Ono što ćemo vam predložiti ovde jesu dve varijante malo drugačije avanture u Beogradu. Prvo, daćemo vam nekoliko razloga zašto neizostavno morate posetiti Avalu, a zatim i predložiti kako da najbolje uživate u Dunavu, jednom od navećih aduta koje Beograd  ima.
 

Vodič kroz Beograd: Avala

 
Avala je jedan od najlepših prirodnih dragulja Beograda, a kao i većina turističkih dragulja u Srbiji pomalo je zapuštena i nedovoljno je iskorišćen njen pun turistički  potencijal.  Planina Avala, visoka svega 511 metara, udaljena je od centra Beograda 18 km. Knez Miloš je još 1859. godine doneo odluku da se Avala zagradi. Godine 1936. je ona postala i nacionalni park. Krajem 2007. godine Skupština grada Beograda je proglasila Avalu zaštićenim prirodnim dobrom.  Avala je dom preko 600 biljnih vrsta, neke od njih su i zaštićene kao prirodne retkosti poput zlatana, zelenike i zanoveta. Takođe, ovde su mogu naći i mnoge lekovite biljke, mnoge ptice i životinje (poznata je priča o vrapcima koji su tokom bombardovanja 1999. godine  emigrirali na Avalu), ali su zanimljiva i ležišta mineralnih sirovina još iz antičkog i preantičkog doba.

 

vodic kroz beograd

 

 

 

Pored billjnog i životinjskog sveta tu su i spomenici koji definitivno zavređuju veliku pažnju, prvenstveno njihovim značajem za istoriju srpskog naroda.  Prvo, tu je Spomenik neznanom junaku, mauzolej monumentalnih dimenzija koji je delo vajara Ivan Meštrovića. Spomenici neznanim junacima su postalli česti u Evropi nakon Prvog svetskog rata. Na vrhu Avale  je 1922. godine po želji kralja Aleksandra Karađorđevića podignut kameni spomenik na mestu groba nepoznatog palog borca iz Prvog svetskog rata.  Na mestu na kom se sada nalazi spomenik se nekada nalazio srednjovekovni grad Žrnovo. Spomenik je postavljen na vrhu brega, do njega se dolazi dugim stepenicama koje vode do dva ulaza u grobnicu . Građen je od crnog jablaničkog granita, a koncipiran je u klasičnoj formi mauzoleja sa uvećanim sarkofagom na vrhu.  S obe strane ulaza postavljene su četiri granitne figure žena (karijatide) u narodnim nošnjama jugoslovenskih naroda. Zanimljivost je  i da je granit bio dopreman iz malog mesta u okoline Mostara, u Bosni i Hercegovini. Danas muku muči sa problemima poput osvetljenja, ali i dalje predstavlja  spomenik kulture koji vredi posetiti.  U neposrednoj blizini je i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima koji su tu doživeli avionski udes 19. oktobra 1964.

vodic kroz beograd avalski toranj

Čuveni Avalski toranj je bez dileme  jedan od zaštitnih znakova Beograda. Putnici koji  bi prilazili Beogradu znali su da su na dobrom smeru onog trenutka kad bi ugledali toranj. Avalski toranj sa 204 metra je najviša građevina na Balkanu. Podignut 1965. godine, a porušen 1999. tokom NATO bombardovanja predstavlja remek delo arhitekata Uglješe Bogunovića i Slobodana Janjića. Toranj  je obnovljen pre 6 godina, identičnog izgleda kao nekada, uz jednu  izmenu: metar je viši. Jedan od najlepših TV predajnika u Evropi je jedini toranj koji je za presek imao jednakostranični trougao  koji je simbolisao srpski tronožac za sedenje. Još 2005. godine doneta je odluka da se ovaj simbol Beograda obnovi , a svečano je otvoren tek 2009. zbog kašnjenja u radovima  ali i nepogodnih vremenskih uslova. Toranj trenutno ima dva lifta, restoran na 119. spratu i vidikovac na 112. spratu. Zanimljivost je i to da je do rušenja Svetskog trgovinskog centra  9. septembra 2011. godine Avalski toranj bio najviši srušeni objekat na svetu. Toranj godišnje poseti oko 16000 ljudi, ali se procenjuje  da bi taj broj mogao biti veći ako bi se ponuda kompleksa proširila.

Na vrhu Avale nalaze se ugostiteljski objekt hotel ,,Avala”, planinarska kuća ,,Mitrovićev dom” i studentsko odmaralište “Čarapićev brest”.  Hotel ,,Avala“  je sagrađen prema nacrtu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog pre više od 80 godina.  Na severnoj strani , pored stepeništa nalaze se i dve sfinge koje su rad takođe ruskog vajara Vladimira Zagornjuka. Hotel nije kategorisan i radi od 9 do 17 časova. Planinska kuća ,,Mitrovićev dom“   je prvi planinarski dom na Avali, zaštićen je kao spomenik kulture  još  1981. godine , a pre 3 godine je njegov deo izgoreo u požaru. Dom je dobio naziv po Dušanu Špirti Mitroviću, lekaru i dobrovoljcu na solunskom frontu. Do kraja ove godine bi trebala da bude  gotova njegova renovacija.  Na severnoj strani planine pre više od 50 godina podignut je restoran ,,Čarapićev brest“. Objekat je teško pristupačan zimi, ali zato tokom leta i proleća često bude prepun. Renoviran je pre 13 godina, a u njemu je mogućei prenoćiti. U podnožju Avale su i motel  ,, 1000 ruža”, pansion  ,,Beograd”, restorani ,,Lipovica”, ,,Lovački sastanak” i drugi.

Za sve one kojima ovo nije dovoljna preporuka za dolazak na Avalu: ako ste vešti u orijentaciji možete pronaći i jezero na kom je snimana čuvena scena iz filma ,,Maratonci trče počasni krug“.

 

Vodič kroz Beograd: Dunav

Druga tura i doživljaj koji bismo vam preporučili jeste krstarenje Dunavom. Ova reka je samo naizgled mirna, ali je izuzetno moćna. Na njenim obalama  nalaze se tvrđave, zamkovi, mostovi pomoću kojih Dunav priča istoriju jednog dela Evrope. Na brodu možete sesti i popiti piće, ili, jednostavno, samo stajati i uživati u onome što Beograd nudi. Tokom krstarenja ćete imati priliku da vidite Konjsko ostrvo, Veliko Ratno ostrvo, Nebojšinu kulu, Akvatorijumi Kalemegdan. Tokom celog putovanja, profesionalni vodič će vas upoznavati sa istorijom i kulturom naše prestonice. Na internetu možete naći najrazličitije ponudekrstarenja  koje vam za skromnu količinu novca nude doživljaj Dunava,  Save  i Beograda  kakav do tada niste imali.

 

vodic-kroz-beograd-dunav

 

U popularnoj psihlogiji dosta je česta sledeća tvrdnja:  da biste zaista upoznali neku osobu potrebno je da je vidite iz različitih uglova i u različitim situacijama, ne nužno samo u onim koje su vam najpristupačnije. Možda je tako i sa Beogradom. Njegove prave mirise, boje i ljude nikada neće zaista videti šetajući samo Knez Mihajlovom.  Izađite iz okvira i krenite u avanturu koju ovaj grad na svakom koraku nudi.