Archives

A šta su to nova čuda sveta?

, , , Posted by on


A šta su to nova čuda sveta?


Mnogima je u Srbiji je poznato da je 2007. održan izbor za novih Sedam svetskih čuda. To je ponajviše tako zbog velike medijske kampanje koja se vodila sa ciljem da Đavolja varoš zaadobije mesto na toj listi. Pokušaji nisu uspeli, ali u ovom kratkom pregledu atrakcija koje su izabrane pokušaćemo da vam damo ideju za neko sledeće putovanje i avanturu.

Na svečanosti u Lisabonupodosta simboličnog datuma – 7.7.2007. godine, , proglašeni su pobednici takmičenja za Sedam svetskih čuda novog doba.  Takmičenje je nastalo na predlog Bernarda Vebera, osnivača „Nove otvorene svetske korporacije“. Uslov za građevine kandidate, bio je da su sagrađene do 2000. godine, da su u očuvanom stanjui  da još  postoje. Za kandidate glasao je svako ko ima pristup mobilnom telefonuiliinternetu.

Statua Hrista Spasitelja nalazi se u Rio de Žaneiru, mada je tačnije reći da se nalazi iznad njega.Visoka je 38 metara, raspon raširenih ruku je  28 metara, teška je 635 tona, a njena izrada trajala je skoro deset godina. Smešten iznad grada.Ideja o statui, koju je predložio katolički sveštenik Pedro Maria Ros, bila odbijena 1889.godine, ali kada je Brazil postao republika i kada je crkva zvanično odvojena od države, katolici nisu želeli da odustanu od te ideje, već su želeli nešto što će simbolizovati njihovu veru. Organizovali su Nedelju spomenika gde su sakupili donacije za gradnju statue.

S obzirom na to da se proteze od srednje Azije do Žutog mora, sa svojih 8851 km dužine, 10-16m visine i 8 m širine, Kineski zid je najveći odbrambeni objekat, i građevina na svetu. Gradnja je počela izmedju 220. i 206. g.p.n.e., završena tek u 17. veku. Reči kineske himne govore o ovom zidu, jer su mnogi radnici i vojnici ovaj zid zalili svojim znojem i krvlju, te se za njega kaže da je „zid od krvi i mesa“. Ipak za sve ljubitelje pikanterija može biti zanimljivo da je  prilično raširena informacija da se vidi sa Meseca samo mit.

Petra je nekadašnji glavni grad araspskog kraljevstva Nabatejaca (poznati trgovački narod). Pored toga, bio je centar trgovine, odredište karavana, na raskrsnici puteva koji su spajali Egipat sa Sirijom, i južnu Arabiju sa Sredozemljem. Sa svih strana bio je opkoljen strmim liticama i u njega se ulazilo kroz uzan krivudav prolaz.  Grad je bio teško osvojiv sa istoka, zapada i juga. Poznat je po vodenim tunelima i kamenim strukturama uklesanim u crvenkastu stenu, pa ga neki zovu i „Crveni grad“.

Koloseum je amfiteatar u Rimu, i rimski simbol. U njemu su održavane su gladijatorske igre,  koje je moglo pratiti 50 000 gledalaca, a imao je  čak 76 izlaza. Ulaz je bio slobodan za sve Rimljane, međutim sedišta su bila statusno klasifikovana, pa su tako vladari i viđeniji ljudi sedeli bliže pozornici, dok su niži staleži sedeli u višim redovima.Današnji izgled ove građevine je rezultat mnogih zemljotresa, kao i požara. Stari rimski epigram kaže: „ Dok Koloseum stoji, stojaće i Rim, kad Koloseum padne, pašće i Rim, kad padne Rim, pašće i svet.“

Tadž Mahal se nalazi u  Indiji, u  gradu koji se ozve  Agra,a izgrađen je sredinom 17.veka i to rukama čak 22000 ljudi. Gradnju ovog mauzoleja je naredio  Šah Džahan je za svoju omiljenu ženu, Ardžumand Bano Begum .Tadž Mahal se smatra vrhunskim ostvarenjem mogulske arhitekture – stila koji kombinuje elemente persijskih, indijskih i islamskiharhitektonskih stilova.Iako je bela kupola mermernog mauzoleja najpoznatija arhitektonska komponenta, Tadž Mahal je zapravo integrisani kompleks struktura..

Čičen Ica, u prevodu znači, “na ivici Ica (naroda)”, nalazi se u Meksiku i godišnje je obiđe preko milion posetilaca. Ovo je veliko arheološko nalazište, na Jukatanu, iz doba civilizacije Maja. Jukatan nije imao nadzemnih rekla, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora, te je postao prirodan centar za stanovništvo.Kao žrtve, izvorima su se bacali razni predmeti, a u očajnim trenucima suše su se bacale i ljudske žrtve. Karakteristična za ovaj grad, je piramida Kukulkan.

Maču Pikču je  sveti grad Inka koji se nalazi na najvišem delu istočnih Anda, na visini od 2350m nadmorske visine. Verovatno je izgrađen oko 1300. godine, ali je bio skriven sve do 1911. kada ga je otkrio Hajram Bingam. Maču Pikču svedoči o vremenu veličanstvenog carstva Inka. Nakon što je osvojila teritorije, ova moćna vojska izgradila je kanale i sisteme puteva,a posle su sagrađene i tvrđave, hramovi i monumentalne kamene zgrade. Arheolozi današnjice tvrde da ovo svetsko čudo nije bio grad u klasičnom smislu te reči. Najverovatnije je građen kao carski posed ili religijsko utočište. Grad je, čini se, bio napušten još i pre nego što su carstvo Inka pokorili Španci. Jedna od teorija tvrdi da je deo stanovnika pokosio sifilis, a ostale građanski rat.

Postoji nekoliko turističkih agencija u Srbiji koje pružaju mogućnost turističkih odlazaka na neki od ovih mesta. Za one malo slobodnijeg duha uvek postoji opcija samoorganizovanja prevoza i rezervacije apartmana. Neko je rekao da je putovanje više od gledanja znamenitosti, to je duboka i trajna promena ideja življenja. Zato pakujte kofere i pravac ka svetskim čudima!

 

 

 

 

 

Vodič kroz Beograd: Koštunjak i Muzej istorije Jugoslavije

, , , Posted by on

 

Alternativne rute u Beogradu:
Koštunjak i Muzej istorije Jugoslavije

 

S obziroma na dolazak lepšeg vremena, ali i na večno vraćanje tema o staroj dobroj Jugi, mislimo da je vreme da ponudimo i dublje opišemo dva mesta koja jesu naočigled poznata. Košutnjak, jedno od najlepših izletišta Beograda, i Muzej istorije Jugoslavije, jedan od reprezentativnijh muzeja u Beograd, biće tema narednog posta.


Košutnjak

 

Košutnjak se nalazi u  neposrednoj blizini Topčiderskog parka, najstarijeg parka u Srbiji i nekadašnje  rezidencije Obrenovića -Miloševog konaka. Košutnjak se kao gusta i pretežno hrastova šuma prvi put spominje u spisima još 1831. godine. Odmah posle izgradnje Miloševog konaka knez Miloš Obrenović podiže ogradu oko šume, kako bi se zaštitila i kako bi se u njoj gajila divljač.  Košutnjak postaje bogato lovišteu drugoj polovini XIX veka , kojim se dobro upravljalo, ali samo u sklopu dvorskog kompleksa. Poznato je da su u to vreme sa knezom Milošem tuda lovili i pojedini strani konzuli (recimo engleski konzul u Beogradu, Lodžes). Od 1903. godine Košutnjak je otvoren za građane. Ograda je pred I svetski rat uklonjena, ali su od tada i košute, simbol ove šume, nestale. Ministarstvo građevina 1911. godine je uradilo projekat mreža puteva koji je kasnije i izveden. Time je uspostavljena kolska veza železničke stanice u Topčideru i širokog platoa na vrhu Košutnjaka. Na samom platou je tada postojalo i igralište za golf, kojeg danas više nema, ali je ostao restoran „Golf“.

Jedna od zanimljivosti jeste i da je  Košutnjak pred II svetski rat trebalo da postane i centar za skijaške skokove. skakaonica od 40 m visinepodignuta je1936.godine, po projektu inženjera Stanka Bloudeka. Ipak, zbog neodgovarajućih klimatskih uslova i nedovoljnog interesovanja, ona nikad nije korišćena, a tokom II svetskog rata je i uništena. Međutim, 1953. godine skakaonica je obnovljena, da bi 26. februara 1956. na njoj bilo održano prvo i poslednje beogradsko takmičenje u skijaškim skokovima, na kome je prisustvovalo više od dve hiljade gledalaca.

 

Knez Mihajlo

Verovatno najznačajnije istorijsko mesto u Košutnjaku je mesto ubistva kneza Mihajla Obrenovića, 10. juna (po crkvenom kalendaru 29. maja) 1868. godine u poslepodnevnim satima. Knez Mihajlo, sin kneza Miloša, prvi put je došao na vlast posle smrti brata Milana. Bio je knez Srbije od 1839. do 1842. godine. U avgustu 1842. Toma Vučić je podigao bunu i primorao ga da pobegne u Austriju. Na vlast je došao Aleksandar Karađorđević. Međutim, kada se Miloš Obrenović vratio u Srbiju 1858. godine, sa njim je došao i Mihajlo i prvobitno postao komandant vojske, a po smrti kneza Miloša ponovo stupio na presto 1860. godine. Osam godina kasnije ubijen je u atentatu.

 

Tu su i neki noviji spomenici istorije. Na samom ulazu u Košutnjak iz pravca Topčidera posle podvožnjaka, nalazi se spomen obeležje na mestu krvavog sukoba beogradskih studenata i policije 8. septembra 1940. godine.  Preko puta resetorana „Golf“ (ul. Kneza Višeslava 23) nalazi se spomen česma koja svedoči o otmici bivšeg Predsednika predsedništva Republike Srbije Ivana Stambolića, 24. septembra 2000. godine.

 

Muzej istorije Jugoslavije

muzej-istorije-jugoslavije

muzej istorije Jugoslavije

Muzej istorije Jugoslavije nastao je 1996. godine spajanjem Muzeja 25.maj, Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Prostor koji mu je neposredno pripao danas obuhvata deo bivšeg rezidencijalnog kompleksa Josipa Broza Tita u Beogradu sa objektima: Kuća cveća, Muzej 25. Maj i Stari muzej.  Prvih godina od osnivanja, usled perioda tranzicije u zemlji, Muzej istorije Jugoslavije nije imao velikih mogućnosti za  stručnu delatnost i tek od 2000. godine intezivira aktivnosti koje se prvo ogledaju u zapaženim gostujućim izložbama. Nakon sedamnaest godina  rada Muzej istorije Jugoslavije je proglašen Ustanovom kulture od nacionalnog značaja 2013.godine.

titov grob, kuca cveca

Delatnost se razvijala kroz upoznavanje javnosti sa fondovima i sadržajima, kao i kroz razne vidove problematizacije jugoslovenske istorije. Kao zapaženije suizložbe: Ponestajanje; Do, ut des: Svet od srebra; Lovačko oružje; Smrt u trezoru; Zlatni album; Joko – Lenon – Tito; Poslednja mladost u Jugoslaviji; Tehnika narodu; Carski darovi; Jugoslavija od početka do kraja; Velika iluzija; Umetnost i vlast; Nikad im bolje nije bilo?; Dizajn za novi svet; Ko je soko-taj je Jugosloven i mnoge druge. Muzej istorije Jugosllavije  je  2015. godine  ugostio gostujuću izložbu Ruska avangarda u Beogradu, koju je za dva meseca videlo 24.000 posetilaca.

Još od decembra 2016. godine  izložba ,,Jugo, moja Jugo“  , gastarbajterske priče, o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj, otvorena je u Muzeju istorije Jugoslavije. Izložba je deo šireg istraživačkog projekta koji je povezan sa dva značajna datuma: 50 godina od potpisivanja Sporazuma o angažovanju radne snage sa Austrijom 1966. i sa Nemačkom 1968. godine. Izložba će biti otvorena do kraja maja ove godine.

S obziorom na nestabilno nebo u  toku proleća Košutnjak i Muzej istorije Jugoslavije predstavljaju alternative za svaku vremensku priliku. Nadamo se da ćete predstojeće dane iskoristiti na najbolji način!

 

Trendovi u turizmu

, , , , Posted by on

 

 

Trendovi u turizmu

 

Uvek će postojati grupa ljudi za koju će turizam ostati organizovani odlasci u neki od velikih gradova, obilaženje kutlurnih znamenitosti i spomenika. To i jeste suština turizma i kao takva nikada neće biti promenjena. Ali, očigledno je da postoji tržište koje pored ove klasične ponude turističkih agencija želi i traži nešto više. U ovo grupu spadaju ljudi najrazličitijeg profla: oni sa dubljim džepom, oni mladi željni avanture, ekološki svesni i tako dalje. U skladu sa tim menja se i proširuje ponuda  koje turizam pruža. Menja se čak i sam koncept turizma: to nije nužno više vikend proveden u Rimu u nekom hotelu sa 3 zvezdice. U pokušaju da približimo pravac u kom ide turizam i neki do glavnih trendova bacamo se u istraživanje.

Eko turizam predstavlja turizam koji se trudi da ostvari dva cilja: smanjenje negativnog uticaja posete turista na životnu okolinu i ekološki sistem, ali ostvarenje  pozitivnog socio i ekonomskog doprinosa  očuvanju prirodne sredine. Podrazumeva boravak u hotelima koji nisu nastali na račun šuma, snabdevanje  lokalnim proizvodima i alternativnim izvorima energije poput vetra ili sunca.  Zvuči kao izuzetno kompleksan i plemenit zadatak, ova grana turizma raste izuzetnom brzinom zahvaljujući sve široj svesti o štetnom uticaju čoveka na okolinu.  Popularne lokacije ekoturista su Kenija, ostrvo Palau, Kosta Rika i fjordovi u Norveškoj. Više o Eko turizmu možete pronaći na narednom linku.

 

Većina nas jedva čeka putovanja jer ona, pored edukativne svrhe, pružaju  trenutke odmora i predaha od svakodnevice. Međutim, nemaju svi ista očekivanja od putovanja. Za one koji žele da u toku svog putovanja akitvno pomažu stvoren je volonterski turizam. Učestvovanje u izgradnji Haitija nakon uragana ili predavanje engleskog deci u Ekvadoru jesu samo neki od potencijalnih volonterskih putovanja. Ovakva putovanja potrebno je dobro isplanirati, pronaći organizaciju koja ih organizuje, preispitati da li će naš angažman zaista ostaviti trag, a zatim se baciti na traženje vize ako se ide u neku dalju zemlju.

 

Avanturisitčki turizam (avanturizam) za ciljnu grupu ima mlade, ali i one malo starije, koji odmor ne posmatraju kao sunčanje i odmor pored bazena. Za zavisnike od adrenalina ovakve ture uključuje rafting, skakanje iz padobrana, bandžidžamping i slično. Naravno, ne mora se otići na neko luksuzno ostrvo da bi se osetio andrenalin i da bi se proveo aktivan odmor. Ova grana turizma postaje sve više popularna i na Blakanu, koji može dosta da ponudi ako u obzir uzmemo atraktivnost područja. Takođe, za one sa željom za aktivnošću tokom putovanja, ali ne nužno previše ekstremnom, uvek postoji varijanta aktivnog odmora koji uključuje duže rute za šetnju, jahanje ili plivanje u zatvorenom bazenu na Tari, Kopaoniku ili Staroj planini. Ukoliko vam se ovaj vid turizma učini kao prava stvar za vas, možda je sledeća stranica pravo mesto da otpočnete svoju novu avanturu: WildSerbia. 

 

Pored pomenutih, izuzetno je popularan wellness turizam u kom je akcenat na opuštanju od stresa, detoksikaciji i najrazličitijim masažama. Veliki broj wellness salona, ali i apartmana, u Srbji svedoči o brzom razvitku ovog dela turizma i kod nas. Zanimlljiv je i gastro turizam u kom putnici obilaze vinarije, poznate restorane u regionu, ali i probaju tradicionalnu hranu lokalnog stanovništva.

Ovo su samo neki od trendova koji se polako pojavljuju i pretenduju da postanu deo očekivane turističke ponude. Putovanja postaju prostor za najrazličitija iskustva: od edukacije, opuštanja, volontiranja pa do visoko andrenalinskih aktivnosti.  Naravno, oni koji se ovome najviše raduju jesu upravo radnici u sektori turizma koji zadovoljno trljaju ruke i sve više se specijalizuju za neku od pomenutih grana.